Došle smo kući iz parkića, moja energija je bila na izmaku kada su me devojke iznenadile rečenicom: „Sada mi same spremamo večeru“. Nisam imala snage da negodujem, otišla sam da uspavam bebu a kada sam se vratila sve je već bilo na stolu: Lenka je napravila sendviče (sama je isekla hleb i namazala puter) a Nikolina je sipala jogurt i mleko u šolje.

Kada sam ih, potpuno oduševljena pitala šta im je i zašto su odjednom tako dobre i poslušne, uglas su mi rekle: „Čule smo u vestima da je jedna mama bacila svoju decu kroz prozor pa hoćemo da budemo dobre da i ti ne poludiš!“

Kao da me je neko polio hladnom vodom, stajala sam zbunjena, bez reči, pokušavajući da se setim kada su uspele da gledaju televizor bez ičije kontrole. Ali, brzo sam se sabrala – Lenka ima već šest godina i ne mogu da kontrolišem sve što je u vezi sa njom. Nikolina prati svaki Lenkin korak i neizbežno je da i ona sazna nešto što ja, inače, ne bih odobrila.

I tako sam veče provela odgovarajući na njihova pitanja. Zanimalo ih je šta je moglo da se desi toj mami i zašto je tako postupila. Trebalo mi je poprilično vremena da ih ubedim da ne treba da žive u strahu da će se to i njima desiti.

Sa te teme smo prešle na priču o narkomaniji jer su se setile da su na reklamama videle osobu koja steže kaiš oko ruke i ubada se u venu. Iscedile su me kao krpu. Detaljno su me ispitale o načinu na koji se droga priprema i koristi, o osećaju i stanju svesti dok droga deluje i o mogućim posledicama. Mislim da ni sama ne bih postavila bolja i direktnija pitanja.

Iako moja deca veći deo vremena provode napolju igrajući se sa drugarima, televizor je, i pored moje kontrole uspeo da im otvori nove prozorčiće ka svetu u kome žive.

Prvo sam se osetila nemoćnom , pa tužnom, ali sam na kraju prihvatila činjenicu da ipak živim u vremenu sadašnjem i da od toga neću pobeći niti ću njih moći da sakrijem u mišju rupu. Shvatiće kakav je svet u kome odrastaju. Danas ili sutra. Drago mi je što pitaju i što žele da znaju a najvažnije od svega je što mi veruju. Valjda osete da sam potpuno iskrena, možda i previše, ali i pre nego što su se rodile, znala sam jedno – svoju decu nikada neću lagati.