Pravima protiv deteta
Nisam više ni besna ni ljuta. Sada samo osećam blagu nemoć ali me teši što vidim da se tako ne osećaju neki koji imaju malo više moći od mene. I iskreno se nadam da će oni moći da promene bar nešto.
Prednacrt zakona o pravima deteta dočekao me je potpuno nespremnu. Dugo mi je trebalo da shvatim o čemu svi pričaju uglas i oko čega se lome koplja. Kada sam složila sve kockice bila sam svesna samo jedne jedine činjenice – neko hoće da mi oduzme pravo da uživam u ulozi koju najviše volim – da budem majka!
Pao mi je mrak na oči!
Nije me toliko pogodio deo o batinama, moja deca jako retko dobiju po guzi; nisam se uplašila ni mogućnosti da me proganja socijalna služba (to bi se verovatno već desilo da je zakon usvojen u vreme kada je Lenka imala tri godine i kada je vaspitačicama pričala kako je svaki dan bijem varjačom po glavi?!)
Prestravila sam se od mogućnosti da mi moja petnaestogodišnja mezimica sutra zabrani da zavirim u njen medicinski karton!
Sa 15 godina ona će već duboko zagaziti u pubertet i zato se pitam da li je prednacrt zakona sastavljao neko ko je kroz pubertet prošao na oblaku ili ga to stanje još nije stiglo?
Oko sebe čujem roditelje koji tvrde da se toga uopšte ne plaše jer će svoju decu vaspitavati da budu pošteni i normalni ljudi koji će imati poverenja u roditelje.
I mene su roditelji tako vaspitavali. I bila sam takva do svoje trinaeste. I ponovo sam takva od kada su nestale sve pubertetske bube, ali kad one dođu, niko ne može da zna na šte će da izađe.
Kao majka tri ćerke ne želim da se tresem kao prut ne znajući da li gutaju tabletice jer su im zbog nečega prepisane ili se samo malo drogiraju, na moje oči. Ne želim ni da razmišljam o tome. Ne želim ni mogućnost da posumnjam u to.
Želim da mogu da znam. Odmah. Želim da mogu da im pomognem, odmah! Neću da mi instikt govori jedno a socijalna služba drugo. Ona ih nije rodila. Ni vaspitavala. Ni ljubila za laku noć sve ove godine!
Hoću da budem majka do kraja. I onda kada one to ne budu želele. Baš tada ću im biti najpotrebnija, makar samo kao senka koja ih posmatra i bdi.
U suprotnom, možda nikada neće imati šansu da shvate da je ipak dobro što sam tada bila tu.