Poslednjih dana me hvata panika. Konačno krećemo u školu! Prvi razred, po prvi put. Sledeći put će verovatno biti lakše ali sada je uzbuđenje na vrhuncu!

Pokušala sam da se setim svog polaska u školu, prvog razreda, osećaja koji sam tada imala…Pamtim samo da smo u školskom dvorištu te zime imali ograđen ledeni prostor gde sam naučila da klizam. Ne znam ni kakvu sam pernicu imala, ni da li mi je ranac bio anatomski ili običan, ne sećam se ni šta sam obukla. Zato sada jedva čekam da stignu nove knjige, da osetim dobro poznati miris, da ih prelistam, ispišem Lenkino ime na svakoj, da im odredim mesto na polici u sobi…U izboru školskog pribora sam uživala više nego ona, detaljno proveravajući da li je svaka bojica na svom mestu.

Njeno uzbuđenje je vezano za ponovni susret sa starim drugarima iz vrtića i za frizuru koju će napraviti za školu (da li da isplete pletenice ili da pokupi kosu u rep). Ona razmišlja o drugarici sa kojom će deliti klupu, o kutiji u koju će pakovati užinu, o novim vodenim bojicama koje će koristiti na času likovnog…

Pokušali smo da joj objasnimo da škola nije samo to ali mislim da se nije ni potrudila da shvati. Svakako znam da nas čeka Sizifov posao, i nas i učiteljicu. Jedina koja se ne opterećuje mnogo je moja ćerka. A možda je tako i bolje. Možda polazak u školu i ne treba da bude tako ozbiljna stvar. U njenoj glavi, umesto vaspitačice pojaviće se neka nova učiteljica i to je sve.

Par puta sam je zamolila da prepiše jednostavne reči iz knjige – ona ih je nacrtala!

Pre nekoliko dana, tata je pokušao da joj objasni kako se „razume“ matematika. Postavljao joj je jednostavne zadatke sabiranja na koje je više tačnih odgovora dala Nikolina. Onda joj je dao zadatak: „Ako imaš tri i po čaše mleka a Nikolina ti popije pola čaše, koliko će ti ostati?“ Savršen odgovor moje ćerke je glasio: „Ostaće mi dve pune čaše i dve po pola“. Tata je zaključio kako je Lenka smisao za matematiku povukla na mamu i posvetio se uvežbavanju sabiranja sa Nikolinom, koja je, ruku na srce, potpuno tatino dete.

Lenka je nastavila da crta crtež koji je pre toga započela i tako je jedna od većih dilema rešena u startu – biće umetnica…