Podrška sa tribina

Poslednjih dvanaest godina imam svoj mali svet, svoju oazu u kojoj nalazim utočište kada krenu bure i svoj kutak u kome delim radost i osmehe kada je voda mirna.

Ta moja oaza je mali, zatvoreni forum, sastavljen od dvadesetak žena, pretežno majki. U samom početku, to naravno nismo bile.

Sprijateljile smo se slučajno, tragajući za savetima o majčinstvu o kome smo tada maštale. Upoznavale smo se polako, kroz razgovore i priče o želji za potomstvom, kroz tekstove o strahovima i nadama koje smo delile.

Vremenom smo se upoznale i lično, putujući po svetu. Živimo na različitim kontinentima, u potpuno drugačijim društvima , kulturama i uslovima. Ali to nas ne sprečava da jedna drugoj budemo podrška i zamena za sestre, majke, prijateljice koje tada nisu tu.

Te moje žene su prave lafice, drugarice, tople i nežne duše pune razumevanja ali i zastrašujuće iskrene kada je to potrebno.

Možda nam je lakše da otvorimo dušu kada pišemo umesto da govorimo, kada tastatura preživi sve napade sreće, besa, radosti i tuge…

Možda je i to što njihove reči mogu više puta da pročitam, o svakom komentaru da razmišljam dok ga ne sažvaćem i prihvatim… možda se volimo samo zato što smo fizički daleko i što je lakše skuvati virtualnu kafu nego ugostiti nekoga svakoga jutra u svojoj kući…

Ali koji god da je razlog, važno mi je da znam da svaki moj korak i svaka moja odluka ima podršku sa tribina, da nijedan moj uspeh neće proći nezapažen, da nijedan moj pad neće biti ismejan. One će mi pružiti ruku čak i kada nisam u pravu…

Sve ove godine sa njima delim nedoumice oko povijanja beba, uvođenja dohrane, prvih povreda, laži i nestašluka…ovih dana delimo i prva dečija zaljubljivanja, ulazak u pubertet, prve suze… Naša deca su povezana preko fotografija i retkih susreta ali za njih, mi smo mame forumašice koje za svaki problem imaju rešenje…

I sve zajedno imamo samo jednu želju – da dočekamo trenutak kada će naša deca postati ljudi, samostalni i pouzdani, dan kada ćemo ih poudavati i poženiti  i tako slobodne, možda konačno popiti jednu zajedničku, dugo planiranu forumsku kafu, ali pravu…

back to top