Obožavam praznike, posebno one koji donose poklone. A moja deca poklone vole više od svega. Pripremaju se za te dane nedeljama unapred i sve će uraditi ne bi li se pokazale u što boljem svetlu onome ko poklone donosi.

Zato je, poslednjih par godina, Deda Mraz moj najbolji prijatelj. Sve ono što cele godine pokušavam da promenim u njihovom ponašanju, on sredi sa samo par rečenica. Moja deca veruju u njega i ne dozvoljavam da ih drugi ubede u suprotno, bar još neko vreme.

Svake godine krajem novembra, u sandučetu osvane dugačko pismo, ukrašeno pahuljama i irvasima. Deda Mraz im, lično, pošalje papir prepun hvalospeva i velikih obećanja ali uvek ima bar jedan uslov – da ovo vreme dok ga čekaju iskoriste na najbolji mogući način i promene sve ono što se njemu baš i ne dopada. A svi odavno zanamo da najlepše paketiće dobijaju najbolja deca.

Scenario je svake godine isti – kada vide pismo, oduševe se toliko da koverat pocepaju u sekundi. Onda nastupam ja, da im polako i sa naglaskom na delove teksta pročitam i objasnim šta Deda Mraz ove godine očekuje od njih.

Neverovatno je koliko upijaju svaku reč! I još neverovatnije je koliko, odjednom, razumeju svaku kritiku. Kao da im je tada prvi put izrečena, počinju da komentarišu i da traže način da ispune sve njegove molbe ne bi li, kao što u pismu piše, stvarno dobile i taj poseban poklon, namenjen samo onima koji se primetno poprave. A Deda Mraz ima pomoćnike svuda. Oni će mu, svakako, preneti i najsitnije detalje.

Uvek sam iznova fascinirana preobražajem koji sledi. Do kraja decembra moja deca postaju sve ono o čemu svaka majka sanja.

Čak i kad pokloni stignu i kada Deda Mraz ode svojim putem, njihovo oduševljenje ne prestaje. I ništa dva puta ne moram da im kažem.

Ipak, znam da će ga već u februaru zaboraviti, kao i sve ono što su mu obećale. Zato ozbiljno razmišljam da u krug svojih prijatelja ubacim i uskršnjeg Zeku. Za ne daj Bože.

On neće umeti da napiše pismo ali možda ima pomoćnike koji govore i pišu.

Dovoljno je da ispunjava želje. I da su te želje umotane u velike mašne. Sve ostalo je manje bitno.