Još dok sam imala samo jednu ćerku nametnula sam sebi pravilo kog sam se pridržavala uvek i bez izuzetka: U TOKU DANA SMEM DA PLANIRAM SAMO JEDNU VELIKU STVAR! I zato ne znam šta mi je trebalo da sada, kada imam tri ćerke, na to divno pravilo zaboravim…

Kada sam bila dete, dečiji rođendani su se slavili u kući, sa drugarima iz škole. Ne sećam se da je mama organizovala proslave dok sam išla u vrtić. Spremala je ručak za familiju i njihovu decu i to je bilo sve.

Sada se dečiji rođendani nekako agresivno nameću i postaju događaj koji se ne propušta. Pozivnice stižu sa svih strana i teško je ne odvesti dete tamo gde će biti svi njegovi drugari. Zato sam juče, sa sve tri (tata je na putu) krenula na rođendan u ZOO vrt.

Dan sunčan, priroda predivna, sve je bilo na našoj strani. Vreme nam je brzo prošlo, beba je ceo rođendan prespavala, devojčice su se zabavljale sa drugarima i sve bi bilo savršeno da nismo morale na još jedan rođendan, ovaj put u igraonici. Udahnula sam duboko i odvela decu tamo.

One su se i dalje zabavljale, beba je i ovde spavala a ja sam pokušavala da se opustim uz litar kisele vode. Nije pomoglo.

Kada smo konačno stigle kući počela je da me boli glava. Znala sam da ću uskoro imati jaku migrenu. I tada sam se setila svog zlatnog pravila. I bilo mi je krivo što nisam poslušala sebe. Njima jeste bio ispunjen dan ali sada imaju premorenu i nervoznu majku koja samo želi da se povuče u mračnu rupu dok bol ne prođe.

Nismo odgledale ni Evroviziju. A želela sam da sve četiri legnemo na kauč, napravimo kokice i, kao kada sam i ja bila mala, nestrpljivo čekamo glasanje. Umesto toga, hodale su oko mene kao duhovi, masirale mi glavu svojim prstićima i svakih par sekundi me pitale: „Jel ti sad bolje, hoćeš sada da ustaneš“?

Zaspale su pre devet, premorene i iscrpljene.

Ujutru smo ustale raspoložene. Doručkovale smo dugo i polako i dogovorile se da ceo dan ne idemo nigde. Igraćemo se u dvorištu, gledaćemo crtaće i isključićemo telefone.

Posle svega, donele smo zajedničku odluku da ćemo od sada poštovati moje zlatno pravilo. I njima i meni je važno da budem nasmejana mama bar pola dana. I neće nam biti krivo ako zbog toga moramo da propustimo nečiji rođendan.