Sinoć se tata baš lepo ispričao sa tobom. Stavio je ruku na moj stomak i čekao. A onda si počela da se pokrećeš ali na način koji ja do sada nisam osetila. Bila sam jako iznenađena i zbunjena jer nisam znala da li je to zato što imaš drugačiju komunikaciju sa tatom ili si usvojila neke nove pokrete koje sada premijerno izvodiš. On je bio oduševljen pa je krenuo da kucka po mom stomaku istovremeno ti postavljejući pitanja na koja si ti, bar se tako činilo, odgovarala svojim novim veselim pokretima. I tako ste vas dvoje veselo pričali  petnaestak minuta a  kada sam ja stavila svoj dlan na stomak, ne bih li osetila te pokrete, od tebe ni traga ni glasa! Bila sam malo razočarana, malkice  ljubomorna i presrećna u isto vreme. Bilo mi je zaista drago što si sa tatom uspostavila komunikaciju. Znam da to sve ne mora da znači baš to ali ću ja verovati da ovo jeste jedan lep početak vašeg druženja i da si prepoznala njegovu energiju.

Pre par dana me je zaboleo stomak ali na čudan način. Kao da sam odjednom dobila jaku upalu stomačnih mišića. Kao da sam celu noć radila trbušnjake. Legla sam da se opustim ali bol nije prolazio. Stomak mi je postao jako tvrd i tek kasnije se sve sredilo. Juče se ponovilo isto. Tvoj tata mi je neko vreme masirao stomak i bol je presto. Onda su došle tvoja baka i tetka i videle da sam jako crvena u licu. Rekle su mi da su to najverovatnije kontrakcije. Meni nije palo na pamet da to tako izgleda. Nisam se uplašila jer znam da se to dešava u sedmom mesecu ali sam se osećala pomalo čudno jer to može da znači da je tvoj dolazak stvarno blizu.

Počela sam da idem na vežbe u domu zdravlja. Otišla sam dva puta do sada i nijednom mi nije bilo prijatno. Umesto da me opusti, da mi na lep način objasni šta da očekujem na porođaju, babica je uspela da me isprepada i sada imam strah od porođaja. Pričala je o tome kako sve boli osim prokidanja vodenjaka, kako lekari ostave trudnice da leže i ne pojavljuju se dugo posle toga, kako niko o njima ne vodi računa… Sve vreme je ponavljala napamet naučen tekst o tome šta su kontrakcije, koliko su česte, kako da znam kad porođaj počinje, šta treba da radim kad dođem u bolnicu ali od svega toga mi je zaista malo stvari bilo razumljivo. Najgore od svega je što su ostale trudnice izgovarale taj tekst istim redom kako ga je i ona prezentovala, istim rečima za koje se kasnije utvrdilo da ni one ne razumeju šta znače. Kad sam došla kući dobro sam se isplakala i odlučila da više ne idem tamo i ne slušam takve priče o porođaju. Možda sve to i jeste tako ali ja hoću da verujem da ćeš doći na najlepši mogući način a ako bilo šta krene naopako imaću snage da ti pomognem da dođeš na ovaj svet i bez naučenog teksta.

I prestaću  da se plašim porođaja. Biće kako treba da bude i to uskoro. Ne mogu da verujem da ću te za dva meseca držati u naručju!

I dalje me bolucka stomak ali ne kao pre. Sada osećam samo predmenstrualne bolove, bez grčeva i zatezanja. Kažu mi da su i to kontrakcije. One pripremne. Za koji dan idemo kod lekara na pregled pa ću popričati sa njim o tome. Dešava mi se i da se odjednom zacrvenim, sva krv mi jurne u lice, ostane tu koji minut i onda se sredi, kao da ništa nije bilo.

Još uvek nismo sigurni kog si pola ali se tata i ja i dalje prepiremo oko ženskog imena. Muško ime imamo pa nam to nije problem ali ja već duboko verujem da si devojčica. I zato smo se dogovorili da oboje napravimo svoj spisak sa imenima koja nam se najviše sviđaju. I tako smo, iz knjige prepune imena izvukli ona koja su nama draga. Ja sam na svom spisku imala 13 a on deset najlepših imena. I zamisli, od svih tih imena nijedno se nije poklopilo! Nisam mogla da verujem. Očigledno je da imamo potpuno različit ukus što se toga tiče. Onda je tata predložio da izaberemo po tri imena sa spiska i da izvučemo jedno ali je to za mene previše rizično. Šta ako izvučemo neko koje mi se uopšte ne sviđa? Zato smo sve to ostavili da prespava još koju nedelju pa ćemo se, kad dođe vreme i o tome dogovoriti.