Osmi mesec

Tvoje ime! I dalje naš najveći (i najlepši) problem. Moraćemo pod hitno da pronađemo neki kompromis jer smo upravo danas saznali ono što nas je mesecima zanimalo: da si ti, naša beba, jedna divna DEVOJČICA! To nam je danas rekao doktor kada te je video na ultrazvuku.  Mogu da kažem da je to ono što sam već i sama znala ali lagaću ako kažem da nije postojao delić mene koji je prihvatao i mogućnost da budeš dečak. Mislim, ne bi me iznenadilo da nam je i to rekao ali sve ovo vreme imam neki čudan osećaj da si ipak žensko. Način na koji se pomeraš, na koji si se sakrivala od naših radoznalih pogleda, način na koji si tvrdoglava i na koji držiš napućene usne signalizirali su mi da je teško da to može jedan dečko.

I tek sad me hvata panika! Čini mi se da je mnogo teže odgajati žensku decu. Kako ću da brinem o tebi kada znam kroz šta sam sve ja do sada prošla? Kako ću da te pustim da izlaziš sama kada znam kakvi su ljudi i šta se sve dešava noću u gradu? Osećam da od sada počinje briga koja neće prestati nikada.

Dogovorili smo se! Izgleda da ćeš se zvati Lenka. Ceo dan razmišljam samo o tome. To ime  mi se svidelo odavno ali mi je vremenom zazvučalo suviše staromodno. Onda se, nekim slučajem, našlo na tatinoj listi ali je meni i dalje zvučalo isto. A kada sam ponovo počela da razmišljam o tome učinilo mi se da je jako, jako lepo i da ćeš u svojoj generaciji verovatno biti jedina sa tim imenom. Iskreno, ja još uvek ne mogu da se naviknem da te zovem tako ali sam počela da ga prihvatam. Prvo sam ispisala celu stranicu tvojim imenom ne bih li videla kako izgleda. I bila sam zadovoljna. Sada ga izgovaram u sebi na sve moguće načine i čini mi se da će ostati naš izbor. Ne znam koliko ćeš ti biti zadovoljna kad shavtiš kako se zoveš ali se nadam da ćeš naučiti da ga nosiš sa stilom.

Danas  sam se videla sa svoje dve drugarice. Obe imaju ćerke (12 i osam meseci) I pričale smo samo o vama, naravno, a ja sam zamislila leto kada ću sa tobom moći da šetam kejom, kada ću te oblačiti u vesele boje i puštati te da se dereš koliko hoćeš ako budeš želela nešto da kažeš.

Tvoja tetka ti je već odvojila pun ormar garderobe, moje dve kume su takođe spremile gomilu benkica i majica pa se ja nadam da o tvom oblačenju jedan dugi period neću morati da brinem. Trudiću se da budeš najslađa i najveselija devojčica na svetu, obećavam!

Ponekad, kao sad, čini mi se da su tvoje nogice u mom želudcu! Toliko si visoko da dobijem gorušicu šta god da pojedem. Još kad kreneš da đuskaš po stomaku mogu da se oprostim od uživanja u hrani. A dobila si i nadimak – zovem te Kokica jer način na koji se pokrećeš i skačeš jako liči na pravljenje kokica u šerpi. Nadam se da ćeš uskoro početi da se spuštaš ne bi li mi omogućila da udahnem vazduh normalno i duboko!

Juče popodne sam osetila da mi se zateže stomak. Ništa strašno, dešavalo se to i ranije. Te kontrakcije nisu opasne ali sam ipak legla ne bi li ti olakšala dešavanja u stomaku. Znam da bebama tada nije lako i nisam želela da patiš pre vremena. Ono što nisam očekivala je da mi kontrakcije postanu jače i češće. Boleo me je donji deo stomaka, kao pred menstruaciju i imala sam osećaj da mi se strašno ide u WC. Sve je trajalo oko sat vremena, tvoja tetka je sve vreme bila pored mene, proveravala je koliko mi je tvrd stomak, objašnjavala mi kako da ležim i dišem a ja sam samo čekala da prođe. Ti si se bunila pa smo odlučili da pozovemo doktora. Preporučio mi je da popijem lek koji smiruje kontrakcije pa je tvoj tata otrčao do apoteke. Kontrakcije su mi se smirile ali mi je od leka bilo prilično loše, nisam mogla da stojim, teško sam disala i bila sam jako uplašena. Odlučila sam da ga ne pijem ponovo osim u slučaju da mi bude baš neophodan. Treba da izdržimo još sedam dana do ulaska u deveti mesec a posle mogu i da imam kontrakcije i da se otvaram i da se ti namestiš kako ti odgovara a i da izađeš kad poželiš. Tada će biti sve dozvoljeno. A do tada, bićemo mirne i nećemo raditi ništa što bi moglo da izazove nove kontrakcije.

back to top