Danas si 60% devojčica. Znam da ti zvuči čudno jer si, po toj logici 40% dečak, ali to je ono što je doktor video na ultrazvuku. Rekao je da nije potpuno siguran i da mu ne verujemo 100% pa otuda svi ovi procenti koji te možda zbunjuju. Video je još i da imaš 400 gr a mama i tata su videli tvoja mala stopala i nogice koje si pomerala kao da voziš bicikl. Srce ti normalno kuca, ležiš glavom na dole i sva ostala merenja su u skladu sa 21. nedeljom trudnoće, u kojoj smo sada. I onako, između nas dve, imam osećaj da ćeš biti jako lepa beba. Kad ti kažem!

Današnji dan je poseban! Šutnula si me tri puta, ali onako pravo. Ležala sam na krevetu, na leđima, držala ruku na stomaku i razmišljala o tvom golicanju. Dugo ga nisam osetila.

I baš u tom trenutku, moj bokser se oglasio sa tri udarca! Počela sam da se smejem na sav glas, ništa luđe i lepše nisam doživela do sada. Tata, na žalost nije tu, ali ga čekam da se vrati pa da stavi ruku na moj stomak. Bilo bi lepo da pokažeš i njemu koliko si jaka. A ako je istina ono što mi kažu iskusnije trudnice, onda je ovo tek početak našeg pravog druženja. Kuma Milena treba da se porodi ovih dana a njen stomak svakih pet minuta menja oblik. Izgleda kao da unutra ima malog vanzemaljca, potpuno nestvarno!

Već počinješ da me menjaš. Iz dana u dan učim nove lekcije o tebi. Imaš svoj ritam i ne postoji nikakva šansa da te nateram da se pomeriš kada to ne želiš. Obično me guraš oko 5 po podne i u 24 h. Tada si jako aktivna, vidim da si noćna ptica, a drugačije ne bi ni moglo da bude jer su ti i mama i tata takvi. Čini mi se kao da već imaš svoj karakter, svoj način ponašanja i kao da nema šanse da ja tu nešto izmenim. Ako je zaista tako, kako ću te onda vaspitavati kad dođeš na ovaj svet?

I o tome često razmišljam, ko će mene da nauči kako da se postavim prema tebi, kako da te ne razmazim a ipak da ti pružim dovoljno ljubavi, kako da postavimo granice… Čitam knjige o tome, pričam  sa ljudima ali sve je to samo teorija. Praksu ću doživeti uskoro samo što uopšte ne mogu sebe da zamislim u toj ulozi. Ja nekome majka?! Iako sam to želela više od svega, priznajem – počinje da me hvata panika!  Ipak, teši me činjenica da će u svemu što sledi biti i tvoje dve bake koje su uspele da vaspitaju svoju decu na najbolji mogući način i da ću od njih moći mnogo toga da naučim. One se već uveliko pripremaju za tvoj dolazak i nestrpljivo prognoziraju na koga ćeš ličiti, koliko ćeš imati  kila kad se rodiš i čiji ćeš karakter naslediti. Imamo samo jedan mali problem sa bakama – jedna je ubeđena da si dečko a druga da si devojčica. Zato te molim, pokaži se na ultrazvuku da možemo konačno da rešimo misteriju!

Poslednjih par dana osećam vrtoglavicu i čini mi se da se sve oko mene okreće. Plašim se da ću se onesvestiti na sred ulice i izbegavam da šetam sama. Doktor mi je rekao da je to normalno jer materica koja raste pritiska moje krvne sudove. Ali sam doživljaj je zaista neverovatan. Pričam sa ljudima i odjednom se svi oni zavrte, ne mogu da pohvatam njihove likove i jedino što mogu je da počnem da se smejem. Samo naslonim glavu na naslon kreveta i smejem se misleći kako ti sada rasteš i kako te baš briga što okrećeš moj svet naopačke.

Nisam ni pretpostavila da ću u petom mesecu imati ovoliko energije i da mi ništa neće biti teško da uradim. Naravno, zabranjeno mi je da podižem teške stvari (pa redovno vučem i tvog tatu na pijacu), ali više od jedne aktivnosti tokom dana mi sada uopšte ne predstavlja problem. Ne znam da li se sećaš naša prva tri meseca…ja sam ih prespavala. Zato mi sada ovaj priliv energije prija više od svega ostalog. Šetamo pored reke skoro svaki dan, viđamo se sa mojim drugaricama, čitamo zanimljive knjige… Nadam se da uživaš u svemu tome koliko i ja.

A pošto si procentualno više devojčica, počeli smo da pričamo i o ženskim imenima koja nam se sviđaju. Na žalost, do sada se tvoj tata i ja ni oko jednog nismo složili. Možda još nije vreme a možda će se, nekakvim čudom ime nametnuti i samo od sebe. Za sada si i dalje Beba, dok se nešto jedinstvenije ne pojavi pred nama.