Danas sam sa tvojom bakom išla u potragu za venčanicom. Bilo je pre podne, probudila sam se dva sata pre toga, ali čim smo ušle u butik osetila sam da mi se već previše spava. Uspela sam da izaberem haljinu za koju sam bila ubeđena da će mi stajati i za dva meseca, kada mi stomak već bude primetan i odjurila sam kući, u svoj veliki krevet…I sada, dok ti pišem ovo, jedva držim otvorene oči. Teško mi je da sastavim celu rečenicu. U životu mi se nije ovoliko spavalo. Srećna sam kad spojim dva sata budna.

Juče smo išli na drugi ultrazvuk. Tata je ušao zajedno sa mnom u ordinaciju i gledao je na ekranu sve što je doktor pokazivao. Nije nam baš bilo mnogo toga jasno jer sve što smo uspeli da vidimo bile su mrlje u različitim nijansama sive boje. A doktor je u tim mrljama prepoznao i tvoju glavicu i levu i desnu ruku sa sve prstićima i tvoje noge… Volela bih da sam uspela da vidim bar delić onoga što i on.  Čuo je i otkucaje tvog malog srca i rekao da je sve u redu. Imaš 2.5 cm i pravilno se razvijaš. Rekao je da dođemo početkom sledećeg meseca kada ćeš već biti prava beba. Tata se samo smeškao a mama je cvetala od sreće što je sve kako treba. Iz ordinacije smo izašli sa fotografijom na kojoj smo i dalje videli samo nejasne mrlje. Možda, ako mi se oči malo naviknu, možda uspem da spojim i neki oblik moje mrvice.

Ovih dana osećam grčeve na desnoj strani donjeg stomaka i jako se plašim jer ne znam šta je. Bojim se da nešto može da te povredi. Posle dva dana ti grčevi me muče još više pa me tvoj tata vozi u dežurnu kliniku. Tamo me pregleda doktor koji mi se nije svideo. Nekako je suviše mlad i samouveren. Nije mi ulio poverenje u startu a još manje kada mi je rekao da imam upalu bešike i da moram da pijem antibiotike. Kada smo se vraćali sa klinike bila sam jako tužna. Nisam znala odakle mi upala bešike ali sam čvrsto odlučila da ne pijem antibiotike koje mi je prepisao jer oni nisu za tako male bebe kao što si ti. Tata i ja smo odlučili da sutra ujutru odemo kod maminog lekara da proverimo i sa njim o čemu se radi.

Sutradan, posle pregleda, tvoja mama je bila najsrećnija na svetu – nema upale, nema antibiotika, sve je u redu a grčevi su, po doktorovim rečima, samo dokaz da mi  se materica širi i da se ti sve udobnije smeštaš u njoj.  I moram da ti kažem da se tada, kad je mene sve bolelo, tata jako uplašio za tebe. Ali, sada svo troje možemo da uživamo!

Danas se mama videla sa svojim drugaricama, Tijanom i Jelenom. Obe imaju sinove od pet meseci. I obe navijaju da budeš devojčica. Ne znam da li ću im priuštiti to zadovoljstvo, ali ako zaista budeš žensko oko tebe će biti stvarno mnogo dečaka. I mamina kuma Milena očekuje dečaka. Pokušavam da zamislim proslave vaših rođendana – i sve mi se čini da ćeš morati da naučiš da igraš fudbal.

U poslednje vreme mi sve manje izazivaš mučninu. Još uvek mi se spava ali povremeno uspevam da ostanem budna i po par sati. I nisam ti rekla – ugojila sam se 4 kg. Ne znam da li je to mnogo ili malo ali ne osećam se debelo, bar ne još uvek. I moram da ti priznam da mi se često jedu sendviči i pica. Znam da to baš i nije dobro za tebe ali mora da i u tome ima nečega kad  ih moj organizam toliko traži. Krajem ovog meseca prestajem da pijem progesterone i nadam se da te više neću kljukati nikakvim lekovima. Treba da rasteš bez njih.

Juče smo išle na komisiju – skup nekoliko lekara koji odlučuju da li ćemo i dalje biti na bolovanju. I zamisli šta – dve divne doktorke su mi dale bolovanje još  dva meseca! To je divna vest jer nećeš morati da rasteš ispred ogromnog kompjutera u maminoj kancelariji.

Posle sam svratila do te moje kancelarije da overim zdravstvenu knjižicu a i da te pokažem malo, tamo te dugo nisu videli. I svi su te mazili i štipkali, neki su ti čak i pevali pesmice i uglavnom se divili koliko si već velika. A mama je bila tako ponosna!

A veče pre toga  sam te vodila na koncert klasične muzike. Kuma Milena i ja smo ponosno šetale svoje stomake po Sava Centru. Koncert je bio lep, mada na momente malo dosadan ali je tvojoj mami prijalo da zatvori oči i ne razmišlja ni o čemu osim o tebi. Nadam se da si uz ovu muziku uživala. Videćemo da li ćeš voleti Vivaldija kad porasteš.