Slatkiši

Muž mi već godinama zamera što sam popustljiva prema deci.  Moji izgovori su uglavnom svi isti – još su male, naučiće kasnije, ne volim kad plaču…

Iz današnjeg ugla – sve greška do greške! Sad znam da je bio u pravu i molim Boga da nije kasno za ispravke.

Zbog grickanja između obroka, slabe fizičke aktivnosti i uživanja u slatkišima, Lenka je početkom meseca završila kod nutricioniste.  Nije debela ali sam, u skorijoj budućnosti, mogla takvu da je zamislim. Nikakve priče nisu pomagale, ni slike gojazne dece, ni medicinski atlasi sa prikazanim organima gojaznih osoba, ni lični primeri… Njoj je jedino bilo važno da pojede sve što poželi. Njeno lično nezadovoljstvo, povremeni bes i ljutnju i nove, čudne stavove pripisivali smo preuranjenom pubertetu.  Odlazak kod nutricioniste je prihvatila ali nisam primetila da je bitnije uzrujana zbog toga.

Na osnovu merenja, doktor je zaključio da jeste gojazna ali da ne spada u teške kategorije i da smo došli u pravo vreme. Pred njom je govorio o načinu na koji treba da se hrani, o svakodnevnoj fizičkoj aktivnosti i o uticaju slatkiša na nervni sistem. Dobile smo listu namirnica koje sme da unosi, tačno vreme serviranja obroka i vreme pauze između istih, kao i listu namirnica koje su apsolutno zabranjene. Saslušala je sve, bez reči i tada sam  mogla da se zakunem da ga nije čula ništa i da neće prihvatiti nijednu promenu.

Ali ono što je usledilo ostavilo me je bez teksta! Sama je napravila novi plan pa smo zajedno izbacile sve slatkiše iz kuće. Svakodnevno izlazi u šetnju sa Budom i na trčanje sa Nikolinom… Redovno me zove ako ima bilo kakvu nedoumicu oko obroka koji treba da pojede, čak je počela da obožava voće koje joj serviram. Još uvek je nismo merili i ne znam da li je, i koliko kilograma izgubila ali je to što se dobro oseća važnije od svega! Nasmejana je i vesela, nestala je i ona ljutnja i onaj bes. Čini mi se kao da je izbacivanje slatkiša iz ishrane odložilo ulazak u pubertet za godine kada to treba da se desi…

Nikolina, koja je prati u svemu, bez reči je prihvatila da se hrani isto pa sada ne verujem svojim očima kada vidim da zajedno čitaju knjige, da razgovaraju umesto da čupaju kosu jedna drugoj, da ne viču i da prihvataju sve obaveze koje imaju…

Ako je sve ovo, zaista, samo posledica nekorišćenja belog šećera onda od danas postajem veliki pobornik za potpuno proterivanje istog…

back to top